Štros-Kan(ovi)

U Srbiji se povela bučna polemika oko najavljenog učešća stranaca u izvršnoj vlasti ove zemlje. Vučićev potez kritikuju nacionalisti, antiglobalisti, tradicionalisti i levičari. Bivši direktor MMF-a Štros-Kan personifikacija je ne samo te orijentacije ka traženju rešenja van granica zemlje nego i same suštine ideje koju je prvi potpredsednik vlade izneo. Ajde stoga da se pozabavimo ovim fenomenom posmatrajući stvari u njihovoj ogoljenoj biti.

Pre svega, nijedna od navedenih grupacija nema legitimitet da kritikuje postavljanje Štros-Kana i ostalih najavljenih „pojačanja“ u vladi Srbije prosto zato što svi najavljeni transferi korespondiraju sa njihovim ideološkim preferencijama. Naime, poznato je da je Šros-Kan zakleti socijalista, čovek čiji se ekonomski pogledi zasnivaju na snažnoj i direktnoj intervenciji države u privredu. Takođe, „genije sa Jejla“ Krstić u medijski najavljenom planu delovanja u pet od ukupno šest navedenih tačaka direktno govori o intervencionizmu. Odnosno, i jedan i drugi imaju ideje koje su u koordinatama onoga što je ideološka matrica modernih srpskih nacionalista, desničara i ljevičara svih boja, mirisa i ukusa. Kad pogledamo rešenja koja nudi taj dio intelektualnog spektruma Srbije ali i kad konsultujemo vizije tzv. „Druge Srbije“ uverićemo se da se u osnovi ona poklapaju kad je reč o ekonomiji, ulogama pojedinca i države u istoj. Razlike su jedino u tome kakav emotivni stav te grupe imaju o teoretskom pojmu nacije i u praktičnom odnosu spram Srbije i Srba.

Ovaj „kamen spoticanja“ između dve Srbije zapravo oslikava i suštinu problema koji tzv. „Prva Srbija“ ima sa Vučićevim pojačanjima-njima su stranci sporni zato što su stranci i zato što ih promoviše omraženi Vučić. Takođe, udara im po ponosu i kad im Vučić u lice saopšti da su levati i da Srbija treba neke bolje.

E sad, činjenica je da Srbija zaista treba bolje i uspešnije od ogromne većine onih koji su danas u njoj. Samo, njoj neće pomoći oni koje Vučić poziva. Prosto, zato što je njihov koncept promašen.

Srbiji ne treba još socijalizma, potrebna joj je tržišna privreda. Socijalistički modeli neće joj pomoći, oni su dio problema. Srbija očajnički treba slobodno tržište, smanjivanje administracije i povlačenje države iz privrede a ne nove programe koji će dodatno angažovati birokratiju a to u praksi znači više partijskih zapošljavanja, veću moć partija, jačanje tajkuna i nastavak agonije koja traje decenijama.

Prva Srbija u osnovi ima iste ideje kao i Štros-Kan i ostala „pojačanja“ i to je njen problem u kritici ovih poteza: oni nemaju legitimitet za kritiku. Nemate pravo da kritikujete one koji žele isto što i vi.

Vučić jeste trebao tražiti pomoć sa strane ali u onoj oblasti koja najviše škripi, a to je pravosuđe. Srbiji je potrebno najmanje 300 prekaljenih stranih sudija i tužilaca, ne zato što ona nema nijednog dobrog pravnika već zato što u njoj vlada sistem zadužbina-svako je nekog zadužio pa mu ovaj duguje. Srpske sudije i tužioci pretesno su vezani za finansijske i političke centre moći i to ih faktički onesposobljava da osiguraju vladavinu prava a bez ove je iluzorno očekivati razvoj ekonomije i progres u društvu.

Konkretan predlog: Vučić je trebao pozvati penzionisane sudije iz najboljih pravosudnih sistema, platiti ih za deset odsto više nego što su bili plaćeni u svojim državama i dati im tri godine da uvedu vladavinu prava u Srbiju.

Takođe, uz njih bi trebali da stiču iskustvo najtalentovaniji srpski pravnici. Kad bi se tu uspostavio sistem, kad bi se rešili brojni problemi vezani za sporne slučajeve privatizacije, politička ubistva i svi ostali nerešeni predmeti koji koče Srbiju-ova zemlja bi dobila šansu.

Najvažniji zadatak tih sudija bio bi da pošalju jasnu poruku da je zakon svetinja, da je isti za sve i da niko ne može nekažnjeno da ga krši. Danas je sve suprotno i to je osnovni problem Srbije.

Ovako, besmisleno je pokušavati razvijati privredu ukoliko osnovni preduslov za taj naum-funkcionisanje mehanizama pravne države-nije ispunjen. Strane sudije ne bi imale predistoriju odnosa sa pomenutim centrima moći i vodile bi se pravom, ne nekim drugim imputima.

Tu dolazimo do srži problema: funkcionisanje pravne države ne odgovara političkoj eliti Srbije. Vladavina prava, efikasna i temeljna, značila bi robiju za većinu srpskog političkog i finansijskog establišmenta. Značila bi daleko manji uticaj političara u društvu, manje privilegija i uticaja. I zato od vladavine prava sa postojećim političarima u Srbiji i ostatku regije nema ništa.

Zato Štros-Kan i ostala „pojačanja“ neće promeniti suštinski ništa. Pre svega, neće uticati na poboljšanje pravne predvidivosti i sigurnosti a takođe neće doprineti tržišnim reformama. S druge strane, oni koji kritikuju dovođenje stranaca i sami su štros-kanovi, i to u ideološkom a bogami znatno i u moralnom smislu-zapitajmo se koliko nas je to časnih, vernih, odanih i monogamih pre nego što bacimo drvlje i kamenje na nestašnog vremešnog Dominika. Tu dolazimo do problema vrednosti i hipokrizije ali o tome nekom drugom prilikom.

Lazar BRANKOVIĆ

Advertisements

One thought on “Štros-Kan(ovi)

  1. Slažem se… Pravosuđe je problem svih problema i ne može biti nikakvih reformi dok se taj otuđeni centar moći ne stavi pod kontrolu… Političari barem odgovaraju glasačima, a sudije i tužioci ne odgovaraju nikome…

Odgovori

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s