Gej paradiranje kao protivpravan akt

Gej paradiranje ne samo da je protivprirodno ponašanje-ono je i protivpravno, takođe. Jedna od najvećih obmana kojom se koriste svi oni koji promovišu takozvana prava homoseksualaca jeste da je gej parada, zapravo, usmerena ka zaštiti ustavnih prava.

To je ordinarna glupost.

Jedan od osnovnih pravnih principa svakako jeste onaj koji garantuje zaštitu javnog poretka neke države. Javni poredak čine usvojene pravne norme u toj državi i nepisana pravila ponašanja, odnosno običaji određene sredine, kao i moralna pravila koja važe u odnosnoj sredini. Homoseksualizam je potpuno protivan javnom poretku Srbije, homoseksualizam je potpuno protivan hrišćanskoj civilizaciji. Homoseksualizam je bolest a bolest ne može da bude i nije pravo.

Ustav Srbije garantuje, kakogod, i homoseksualcima sva građanska individualna prava koja imaju i ostali građani. Logično-protipravno je bolesne osobe lišiti individualnih prava. Međutim, potrebno je ovde napraviti distinkciju između individualnih prava homoseksualaca i javne manifestacije njihove bolesti koja vređa moral ogromne većine građana i koja vulgarno nameće vrednosni sistem koji je nespojih sa esencijalnim vrednostima našeg društva. Prava homoseksualaca bila bi ugrožena ukoliko bi zakoni Srbije sprečavali, primera radi, poslodavce da zapošljavaju homoseksualce. To, naravno, u Srbiji nije slučaj. Ne postoji niti jedna pravna norma u Srbiji koja diskriminiše takve osobe.

I s time je sva priča završena.

Da je homoseksualcima zakonom ili nekim drugim pravnim aktom uskraćeno neko pravo koje imaju drugi građani Srbije to bi bilo nešto drugo. Ovako, oni nemaju pravo da traže da svoju bolest javno manifestuju kao vrednosti cele zajednice. To bi bilo isto kad bi se narkomani u Srbiji odlučili da jednom godišnje šetaju zemljom kako bi poslali poruku da je narkomanija nešto potpuno normalno. „Svi smo različiti, što da ne“. Mogli bi da kažu da je individualno pravo čoveka da se drogira. Jeste. Ali, to ne daje pravo takvom čoveku da svoju ličnu slobodu izbora da čini i pogrešne stvari nameće kao prihvatljiv obrazac koji će javno da promoviše. To je potpuno neprihvljtljivo i moralan pojedinac ima dužnost da se takvim pokušajima energično odupre.

Isti je slučaj i sa gej paradom. Ona apsolutno ne predstavlja bilo kakvu zaštitu prava, naprotiv: ona u stvari nije ništa drugo do najgrublji atak na javni poredak zemlje.

E sad, to što je levica danas toliko moćna da nameće ovo pitanje tako agresivno to je predmet neke druge analize. Činjenica jeste da je današnja Evropska unija veoma udaljena od svojih desničarskih, konzervativnih, degolovskih korena i da njeni današnji lideri promovišu sve levičarske ideje, uključujući i takozvane „seksualne slobode“. Konzervativci trebaju oštro da se protive takvim pokušajima jer oni predstavljaju ugrožavanje samih temelja kako države Srbije tako i celokupne hrišćanske civilizacije a čiji je sastavni deo i Zapadna civilizacija. Naravno, o tome se u Srbiji veoma malo priča budući da je i u njoj dominantna levičarska ideologija, svejedno da li ćosićevske ili perovićevske provenijencije. To je razlog zbog čega u srpskim medijima nećete čuti zbog čega to nema gej parada nikad na primer u Teksasu ili većini drugih američkih država i gradova. A to je Zapad da zapadniji ne može da bude.

No, vratimo se osnovnoj poruci ovoga teksta. Gej parada je protivpravan čin i stoga država mora energično da se protivi održavanju iste. Zadatak države jeste da štiti interese svojih građana, a pogotovo one interese koji su zajednički ogromnoj većini tih građana. Država ne sme, s druge strane, činiti štetu i ugrožavati građane homoseksualne orijentacije (prisluškivati ih, fizički ih ugrožavati, šikanirati i slično). Njihova individualna prava moraju biti apsolutno respektovana i zaštićena. Ukoliko je nekoj osobi učinjena neka šteta zbog njene seksualne orijentacije-nju pravosudni sistem mora efikasno da zaštiti. I to je to. Nikakva paradisanja i slične šarade nemaju mesta u ozbiljnim društvima koja na ozbiljan način vode računa o interesima svojih građana.

Lazar BRANKOVIĆ

Krstiću, mogao si to i na Megatrendu

Prva mera novog ministra finansija u vladi Srbije Lazara Krstića u dlaku korespondira sa, kako ovaj to i sam kaže, ekonomskim načelima i predizbornim obećanjima premijera i predsednika socijalističke partije Ivice Dačića. Došao čovek lepo iz Amerike da nastavi čuvati socijalizam u Srbiji. Njegova genijalna ideja kojom planira da spase srpski budžet jeste, verovali ili ne, povećanje poreza. U principu, ista rešenja nude i akademici i doktori ekonomskih nauka ponikli na prestižnom Megatrendu, inače rasadniku kadrova za srpsku vladu i ostale javne institucije u Srbiji.

Uopšte ne želim da trošim vreme na objašnjavanje očitoga-a to je svakako potpuna sumanutost ovakve mere. Ajde samo da se fokusiramo na njene posledice.

Pre svega, zapitajmo se ko to u Srbiji ima platu veću od 1.000 evra a koja će biti predmet dodatnog oporezivanja. Samo dve grupe ljudi: oni koji već rade u državnoj službi i oni koji rade kod privatnika.

Oni koji rade u državnoj službi već primaju platu iz budžeta. Ovim potezom država će im uzeti deo novca kako bi im ga kasnije ponovo vratila. Interesantno, zar ne? Naravno, ne radi se ovde o tome da je državi mnogo dosadno pa se igra igrica sa svojim činovnicima već je reč o tome da je sve manje novca u budžetu a budžetlije žele da im plate budu redovne. Zbog toga je bila potrebna ovakva jedna mera kako bi se opravdala u javnosti dalja zaduženja koja će da uslede ali i da bi se dodatno ošišala ona druga grupa ljudi koja u Srbiji prima platu veću od 1.000 evra a to su oni koji rade kod privatnika.

Zamislite sad dobro šta čovek u današnjoj Srbiji treba da (u)radi kako bi zaradio 1.000 evra: koliko truda i vremena treba mesečno da troši, kakve akademske kvalifikacije treba da ima i koliko toga je spreman da žrtvuje. Pričamo ovde o onima koji pošteno zarađuju tu platu, ne o kriminalcima-ovi potonji ionako ne plaćaju porez. Dakle, ovom merom država Srbija direktno destimuliše one najvrednije i najsposobnije u njoj. Oni će, stoga, početi 1. ili manje da rade čime će njihove kompanije vremenom postajati sve nekonkurentnije, odnosno počeće da plaćaju sve manje poreza državi a možda na kraju potpuno bankrotiraju pri čemu će se dalje ugroziti desetine porodica koje su živele od tih firmi, odnosno 2. odlučiće da napuste Srbiju (Komunistan) i lepo odu u neku zemlju u kojoj se rad daleko više ceni i plaća.

E sad, bilo bi dobro da drugovi eksperti sa Megatrenda izračunaju koliko košta stvaranje kvalitetnog kadra u privredi i koliko traje to stvaranje. Takođe, koliko društvo i državu košta odlazak tog kadra iz zemlje. Ovo je operacija iz nekoliko koraka te mislim da je fer megatrend-brend-dendijima ostaviti primereno vreme da to izračunaju. Recimo, desetak meseci. Doduše, uz pomoć Jejl genijalca možda im to uspe i nešto brže.

Inače, vrlo je zanimljivo kako oni koji se navodno bore za prava radnika uvek zalažu za lošiji položaj pravih radnika dok svu svoju pažnju posvećuju neradnicima i lezilebovićima koje, sistemom uravnilovke, pokušavaju veštačkim putem i tuđim parama očuvati „jednakima“ a što je, naravno, ne samo potpuno glupo nego i nepravedno i neprirodno jer ljudi nisu jednaki.

No, ovde sad postoji nešto još interesantnije. Naime, celo ovo vreme koliko je trajala šarada oko rekonstrukcije vlade ponavljala se ta priča kako Srbiji trebaju obrazovani i mladi stručnjaci. Kako joj nedostaje njihova pamet i energija. Ovim potezom Srbija je zapravo samo poručila da rad, pamet i energija i dalje nisu poželjni u Srbiji. Sposobni mladi ljudi trebaju ili odmah da napuste zemlju (ako mogu) ili da na sve moguće načine izbegnu plaćanje ovog danka jer je apsolutno jasno ko će trošiti njihove pare: birokratija i društveni paraziti koji im apsolutno ništa ne rade zauzvrat sem što im neprestano zagorčavaju život.

Vlada Srbije na sva zvona poziva ljude iz celog sveta da dođu u Srbiju ali šta im ona to u Srbiji nudi? Harač? Jednu od najglomaznijih svetskih birokratija? Hrastove i kruške? Megatrend eksperte? O čemu mi ovde pričamo?

I ova matrica se neprestano ponavlja ko god da je na vlasti od 1945.godine. Svaka vlada jedino čuva socijalizam. Zbog čega gospodo iz vlade niste prvo otpustili dve trećine birokrata? Zbog čega niste prvo otpustili partijske aktiviste koje ste pozapošljavali po javnim preduzećima? Zašto ste prvo udarili po onima najvrednijima koje Srbija ima?

Odgovor je jasan: zato što ste prljavi komunisti i zato što je to najlakše. Ovih vrednih i sposobnih je malo i oni ne glasaju. Ne žele da idu na izbore jer prepoznaju crvenu bandu u svim strankama. Vi volite jednostavne mere koje će primitivna rulja u svojoj neprestanoj potrebi da unizi sve one koji su iznad nje da pozdravi. To je jedino čime se vodite. To, i vaše fotelje i ambicije, naravno.

Zbog toga je jasno da su sve one velike reči o promenama u Srbiji bile jedno veliko ništa. Na prvom ozbiljnom koraku ste pali, drugovi. Ponovo udarate po „klasnom neprijatelju“, isto kao i pre sedamdeset godina.

I zato vas treba raskrinkati do kraja.

Lazar BRANKOVIĆ