Šta bi Marks rekao Saši Raduloviću

proofDruže Raduloviću, osnovni razlog zbog kojeg će propasti Vaše najavljene reforme jeste taj što u Srbiji ne postoji istorijski razvijena društvena klasa koja podržava ekonomski koncept koji zagovarate. Da ste čitali malo više ako ne mene a ono makar Hegela shvatili biste da je uzaludan sav Vaš trud: neumitna logika istorijskog materijalizma jasno predočava da svaku promenu u istoriji civilizacije mogu izneti jedino svesne i organizovane društvene grupe koje reprezentuju određenu klasu i rade na ostvarenju njenih objektivnih ciljeva. A iza Vas ne stoji niko“.

To bi bila suština poruke Karla Marksa upućena srpskom ministru ekonomije Saši Raduloviću povodom njegovih najavljenih ekonomskih reformi. Naravno, Marks je ipak bio gospodin čovek, uljudan i školovan, i on bi kulturno razgovarao sa Radulovićem iako bi se njim složio oko malo čega. Za razliku od Marksa, predstavnici sindikata u Srbiji su polupismeni korumpirani divljaci koje je udba zavrbovala upravo zbog manjka pameti i čestitosti a zbog viška alavosti, te je sa njima bilo kakav smislen i učtiv razgovor nemoguć čega su i oni svesni, te i odbijaju da razgovaraju o bilo čemu što nije vezano za uzimanje novca iz budžeta.

Zašto Radulovićeve reforme ne mogu da prođu u Srbiji? Zašto tu kapitalizam ne može da prođe? Pa upravo zbog toga jer ne postoji ozbiljna društvena klasa kojoj je pošten rad, preduzetništvo i ekonomija čistih računa u interesu. Ajde da pričamo vrlo konkretno: uzmimo primer predsednika srpskog parlamenta Nebojšu Stefanovića. On u životu ima Megatrend privatni fakultet i državnu službu. Ne postoje njegove reference u radu i rezultatima na tržištu u nekoj kompaniji. On se protivi reformama koje donose kapitalizam u Srbiju zato što je predstavnik u zemlji veoma snažne i uticajne klase partitokrata. To su ljudi koji se bave politikom radi dobijanja novca iz partijskih i javnih kasa. Oni ne mogu da rade na slobodnom tržištu jer ih niko ozbiljan ne bi angažovao, prosto zato jer su nesposobni. Njihov primarni interes jeste održavanje postojećeg stanja u kojem dobijate državni posao aktivnim zalaganjem u partiji. To vam je danas prosečan SNS član, DS član, SPS član, URS član i svaki drugi aktivan član neke partije. Njihova zajednička karakteristika je da nigde na svetu ništa ne bi postigli već samo u Srbiji preko svojih partija.

Drugi konkretan primer je Ljubiša Orbović. Ta humanoidna kreatura je predstavnik klase javnih sindikatlija i budžetlija. Oni služe da u predizbornim kampanjama nekoga podrže ili ne podrže. Oni su veoma uticajni jer imaju posao na kojem ništa ne rade te stoga imaju i dosta vremena da čine razne stvari koje su umilne svakoj vlasti. Zaposlenih u javnom sektoru u Srbiji ima oko 700.000, javni sektor najviše i zapošljava ljudi, te niti jedna partija ne bi da se odrekne tih glasova.

Treči konkretan primer je Milan Krkobabić Drugi. On predstavlja uticajnu klasu penzionera čije se poreklo veže još za pretutankamonsku eru. On, mlađan i poletan, bi da upokojava neoliberalne vampire u Srbiji koju su on i njemu slični već odavno upokojili i održali joj prekadu. Dotični je direktor javnog preduzeća, otac mu je ministar, sin-takođe javni službenik. Logično, oni smatraju da ništa bolje nije za jednu porodicu sem kad su joj svi na državnim jaslama. Zamislite samo dinastiju Krkobabića koja živi u Nemačkoj, Americi ili na Novom Zelandu. Šta mislite čime bi se bavili i da li bi bili zadovoljni time, pogotovo nakon položaja u Srbiji? Sad vas molim da zamislite sve te države da ih vodi dinastija: koliko biste im dali godina života još? Ne Krkobabićima, nego tim pomenutim državama? Penzioneri u Srbiji su veoma uticajni jer su to mahom komunistički pregaoci, dakle oni koji su za svog radnog veka od socijalističke Jugoslavije i Srbije načinili zemlju koja je postala jedna od najvažnijih u svetu, ujedno i najrazvijenijih. Uostalom, pogledajte oko sebe i naklonite se plodovima njihovog rada.

I četvrti konkretan primer, mada ne manje značajan, može biti bilo ko od sledećih: Dragan Đilas, Milan Beko, Stanko Subotić, Miroslav Mišković, Vuk Hamović. Društvena klasa tajkuna. Svaka stranka ima nekog svog tajkuna, a svi tajkuni su proizvod države koja im je omogućila da se enormno obogate. Oni ne žele slobodno tržište jer više ne bi mogli da koriste privilegije nameštenih tendera, državnih subvencija i ostalih pogodnosti koje im je država godinama davala. Oni, istina, nemaju ništa protiv toga da se umanje prava radnika u njihovim kompanijama ali itekako ih svrbi slobodna konkurencija, oduzimanje monopola, prestanak subvencija, uvođenje jasnih poslovnih pravila. Zato se i oni opiru slobodnom tržištu za koje će Dragan Đilas, inače veliki poslovni čovek kako on voli da misli za sebe, reći da je stvar prošlog stoleća. Logično da za njega jeste jer na slobodnom tržištu on nikad ne bi stekao bogastvo koje je stekao. To tako može samo u Srbiji uz nesebičnu pomoć nacionalnog investicionog plana na čijem je sprovođenju po odluci Borisa Tadića Đilas godinama radio.

Dakle, kakav izbor sa Stefanovićem (partitokratijom), Orbovićem (birokratijom), Subotićem i kompanije, kao i Krkobabićima (penzioneri mutirani u sve pomenute kategorije) ima Aleksandar Vučić? Da li će postupiti skladno protestantskoj radnoj etici? Da li će iskoristiti singapurska iskustva? Da li će ostati dosledan svojoj proreformskoj i protržišnoj retorici?

Neće. Napraviće neki truli kompromis koji će predstaviti kao najbolje moguće rešenje a koji neće značiti ništa, samo zarad glasova. Jer, Aleksandar Vučić, poput svakog srpskog vožda, najviše na svetu voli svoj narod a malo još više voli kad narod voli njega. Rejting. Pa ne pobeđuje se na izborima od glasova onih koji rade u privatnom sektoru. Oni su toliko umorni nedeljom da i ne idu na glasanje. Uostalom, nijedna partija nije za njih, zašto bi i glasali na prvom mestu.

46787_0803-radulovic-foto-n-markovic_fTu se vraćamo drugu Marksu. Jedina klasa koja ima interes za Radulovićeve (kapitalističke) reforme u Srbiji jesu radnici u privatnom sektoru, vlasnici malih i srednjih preduzeća i nezaposleni. Oni su inače i većina u Srbiji. Međutim, oni su potpuno neorganizovani a ne mogu biti organizovani jer nemaju dovoljno para i vremena (radnici u privatnom sektoru, vlasnici MSP, s tim da je ovih drugih sve manje budući da ih uništavaju tajkuni koji nisu ništa drugo do ekonomska podkategorija državnih birokrata), ili nemaju para uopšte (nezaposleni). Pazite, partitokratija, tajkuni i birokratija ima sve vreme sveta da lobira, pije kafe, pravi spletke. Oni su plaćeni za to novcem poreskih obveznika. Oni svakodnevno rovare i održavaju klimu koja onemogućuje promene koje bi značile kraj njihovom bubašvabskom stilu života. Za to vreme većina (nezaposleni, zaposleni u privatnom sektoru i vlasnici MSP) apsolutno nisu u stanju da se na adekvatan način organizuju i istaknu svoje interese. Zato je Radulović usamljen iako većina ima interes da ga podržava.

Nezaposleni u Srbiji imaju najveći mogući interes da Radulovićeve reforme prođu. Sindikati rade protivno njihovim interesima. Pošten poslodavac u Srbiji nema previše novca na raspolaganju i on se ne odlučuje da zaposli novoga radnika jer je svestan koliko to košta, odnosno koliko država uzima novca po svakom radnom mestu. Kapitalistička logika je jasna i ona je zasnovana na produktivnosti, efikasnosti i profitu. Ako nema tih elemenata, postoji problem. Ako postoje ti elemetni privreda raste, povećava se zaposlenost i životni standard. Nema napretka bez stimulisanja rada, kreativnosti i investiranja. A zagarantovana je stagnacija i lagano odumiranje svuda tamo gde se štite neproduktivni i neinventivni. Restriktivno radno zakonodastvo koje pogoduje jedino zaposlenima u javnom sektoru koji nemaju nikakvog realnog posla uz redovna primanja apsolutno onemogućuje nova zapošljavanja i zato je tu pod hitno potrebna beskompromisna promena koja će omogućiti lakša zapošljavanja i od koje će kvalitetni radnici imati jedino koristi jer će porasti cena rada onih koji vrede. Sledstveno i pravično, oni koji ne vrede i neće imati nikakvu vajnu sudbinu. Pa deca slobodno neka upisuju fakultete i škole koji im ne predaju nikakva korisna znanja. Svako treba da odgovara za svoje izbore.

Zato su Raduloviću već spremili medijskog toplog zeca. Cilj je jasan: diskreditovati čoveka svakom mogućom obmanom i manipulacijom. Koristiti svakog čoveka koji ima interes da se u Srbiji ništa pozitivno ne promeni. Pasivizirati nezaposlene Stanijinom guzicom i sličnom kulturnom ponudom koju svakodnevno građanima nude eminentni beogradski mediji.

„Cilj opravdava sredstva“, vole komunisti da citiraju Makijavelija. U ovom konkretnom slučaju, cilj je jasan: sačuvati privilegije po svaku cenu! Sve im je na kocki. I spremni su da idu do kraja.

Lazar Branković

Advertisements

28 thoughts on “Šta bi Marks rekao Saši Raduloviću

  1. Dobar tekst, ali, pošto mislim da je Marksov materijalistički determinizam nekoherentna filozofija, ne bih se složio da reforme MORAJU da propadnu. Sve zavisi od toga koliko ta većina kojoj su te reforme u interesu shvata suštinu reformi i koliko ta većina želi da se organizuje i založi za reforme. Ljudi imaju slobodu izbora, a to u Marksovom materijalističkom determinizmu ne postoji. Dakle, budućnost je u vašim rukama. Budućnost nije predodređena vašom prošlošću nego je vaša sadašnjost određena vašom vizijom budućnosti.

    • Ako si citao Marxa, kod njega se nikada ne radi o determinizmu kao takvom, stavise, on je primer kritike determinizma, pogotovu trzisnog determinizma ponude i potraznje. Jos manje je rec o kauzalnom toku argumentacije. Ne znam gde si cuo da se kod Marxa radi o materijalistickom determinizmu… uzmi citaj Althussera, Harveya, Balibara, Alfred Schmidt-a ili Sohn Rettel-a. Lista je podugacka.

      • Ako pominjemo slobodu izbora, Marks je rekao: „Čovek je slobodan ako može da izabere, a može da izabere ako dovoljno zna da bi mogao da uporedi.“

      • Ne shvatam sta je sustina ovog komentara i koliko on prakticno doprinosi kvalitetu rasprave, osim sto omalozava jednog vrlo smelog i dobronamernog autora?

  2. svaka Ti cast za ovo istinito i jedino pravo /do sada/razmisljanje na ovu temu.Potpuno se slazem sa Tobom,ali pobedice Radulovic sa Zoranom Mihailovic i sa Vucicem kao najboljim timom u istoriji politike i ekonomije Srbije/zadnjih 33 godine/,ostale bih sve menjao.nisu dorasli trenutku promena za spas Srbije.

  3. To je to, ali da dodam i neka svoja razmisljanja o ovoj temi.
    U svakom drustvu, a pogotovo u nasem ima vrlo malo preduzimljivih ljudi koji su spremni da rizikuju i pokrecu poslovne aktivnosti, kao i da se takmice na slobodnom trzistu. U zdravim drzavama celo drustvo, a pre svega sistem, podrzava takve pojedince, jer uspesnost ukupnog drustva zavisi od uspesnosti takvih pojedinaca. Zasto ? Zato sto se drustvo moze odrzati i razvijati jedino na osnovu novostvorenih vrednosti. Ovde to ne vazi. Sve se namesta, dogovara ispod zita, korumpira, zaposljava preko veze. Cak i ono sto neki preduzetni ljudi pokusavaju da ostvare, baveci se privatnim poslom na slobodnom trzistu, postaje plen onih koji su se ubacili u sistem i cekaju zrtve u zasedi. Takvi zive od pravljenja prepreka, ucena, iznudjivanja. Ono sto vam ne uzme drzava uzece vam sigurno oni. Rezultat toga je vidljiv. Sve vise malih i privatnih firmi nestaje. Umesto da budu motor razvoja one, tj njihovi vlasnici, su najvece zrtve tranzicije. Oni su pojedinacne zrtve, za koje niko ne mari. Verovatno se mnogi i raduju njihovom propadanju, posto je to u skladu sa nasom prirodom. Ali njihovim propadanjem najvise gubi drustvo. Naravno da to ne dotice neradnike i parazite, koji su se uvalili gde god su mogli i kojih nazalost ima previse. Oni verovatno misle da su obezbedjeni i zasticeni. Ali oni zaboravljaju bitnu cinjenicu, da su oni izdrzavani upravo od onih koji su radili i stvarali nove vrrednosti, placali porez dzavi, od koga su se upravo oni izdrzavali. Naravno, da ta manjina koja puni budzet ne moze da zaradi dovoljno za njih, pa drzava uzima kredite da ih isplati. Ali nema vise ni kredita. Sta sada ? Oni kazu nece da se odreknu nicega. Ne daju ni da se usvoje novi zakoni. Da se menja sistem. Kazu strajkovace. Pa ne bi se mnogo primetilo, proizvodja bi ostala ista. Ja imam resenje. Mozda zvuci besmisleno, ali… Neka obezbede sistemske uslove i puste preduzimljive ljude da pokrenu ovo drustvo, a oni neka sede kod kuce. Slacemo im platu kuci, jer su tako najjeftiniji i najkorisniji. A oni koji ostanu da rade za drzavu, moraju biti u funkciji onih koji ih placaju, a ne obrnuto.
    Imamo jos malo vremena da to osmislimo, uradimo i postavimo stvari na svoje mesto. To se najverovatnije nece dogoditi. U poslednjih dvadeset godina smo u svim svojim promasajima uporno gurali do kraja, do besmisla. Zasto bi sada bilo drugacije.
    Ocigledno je doslo vreme da rascistimo neciste odnose medju sobom. Dugo smo to odlagali. Nadajmo se da necemo koristiti ista sredstva kao kada smo resavali probleme sa drugima.
    Da ne zaboravimo ministra Radulovica. Prepoznao je sustinu problema. Za svaku pohvalu je njegova posvecenost ideji koju ima, kao i sama ideja. Ali, kakva god da je ideja i cilj, uspeh ne zavisi od njega. Potrebna je podrska politike, potreban je Vucic, da bi se savladala prva prepreka. Kasnije, uporan rad na savladavanju prepreka, koje ce praviti oni koji treba da sprovedu promene. Cvrsta povezanost i medjuzavisnost politike i svih i svega, sto cini ovaj nakaradni sistem, govori nam da su sanse minimalne. Ali nada umire poslednja.

      • Gospodine ili druze,kako vise volite, manjak argumentacije se ne moze nadoknaditi viskom vredjanja. Ocigledno je da ste vi jedan poprilicno nezadovoljan covek. Kako biste i bili zadovoljni kada imate 40 godina, a jednu godinu radnog staza. Upravo ta cinjenica govori da u nasem drustvu nesto nije u redu. Postavlja se pitanje sta nije u redu. Za pocetak treba prepoznati sta je to, ali to nije dovoljno. Treba imati resenje.
        Vi imate 40, a ja vise od 50 godina. Deo radnog veka sam, za razliku od vas, proziveo i u komunizmu. Ono sto je zajednicko za vreme komunizama i za ovo vreme, jeste da se prave vrednosti ne postujju. To nema veze sa drustvenim uredjenjem, to ima veze sa nama, sa tim kakvi mi jesmo.
        Vi se kazete gadite tzv. drugosrbijanskog elitizma…… koga karakterise odvratnost prema obicnim ljudima, radnicima i seljacima. Moram vam reci da nabrojani, za koje vi ocigledno brinete, sigurno ne bi razumeli vase „visokoinelektualno“ pisanije ni sa tumacem. To pokazuje da vi tezite intelektualnom elitizmu, koji je .
        Ono sto ti ljudi sigurno razumeju jeste da u jednom drustvu, bilo da je ono komunisticko ili kapitalisticko, osim njih postoje i oni koji pokrecu i bave se privrednim aktivnostima, bez kojih nijedno drustvo ni u kakvom obliku ne bi moglo da postoji. Logicki zakljucak je da od uspesnosti tih pojedinaca zavisi uspesnost jednog drustva, a time i onih za koje vi iskazujete brigu. Od drustva zavisi da li ce tim preduzimljivim pojedincima dati priliku i uslove da pokrecu privredne aktivnosti i posluju i istovremeno izgraditi regulativu koja ce stititi, ali i obavezivati i njih i radnike.
        Ovo nema nikakve veze sa bilo kakvim elitizmom. Naprotiv, vredni, preduzimljivi ljudi postoje i medju, kako ih vi nazivate obicnim ljudima i radnicima i seljacima. Postavlja se pitanje da li smo mi spremni da damo prostor tim ljudima u ime zajednickog dobra. Ocigledno je da nismo spremni. Radije cemo da sedimo besposleni, pljujemo ceo svet i izigravamo neki inelektualizam, kao sto vi cinite, a pritom imate jednu godinu radnog staza u svojoj cetrdesetoj godini zivota. Razmislite o ovome.

  4. Ovaj tekst je nevidjeno glup. I pored toga, njegov diskriminatorski ton pokazuje realnu nemoc misljenja da ljude o kojima govori, i njihove postupke, obrazlozi politickim argumentima. Taj opasni kultur-fasizam, drugosrbijanski elitizam, ta odvratna arogancija prikriva intelektualnu bedu ovog teksta. Ovakvim ljudima i ne treba dopustiti da pisu o Marxu, koga ocigledno nisu ni citali. Sto se tice liberalne ‘ideje’ samoregulirajuceg trzista, to neka uce na fakultetima kao metafizicki predmet. I neka se napajaju subjektivistickim utilitarizmima i njegovima jadnim izvedenicama u oblicima svakojakvih metodolskih individualizama. Valjda ce im postati jasno kada malo duze i dublje udju u stvari da njihova nauka nema veze sa drustvom (osim sto proizvodi razarajuce efekte po drustvo), jer je to antidrustvena nauka o drustvu. Zvuci pomalo paradoksalno? Evo, Marx se pomalja polako.

    • Sta god ti to znacilo „drugo-srbijanski elitizam“. Po meni, ne postoji nista gore od tog elitizma kojeg ti propagiras, srbijanski-neo-komunisti, tinejdzerski anti-konformizam, pomesan sa indoktrinacijom na filozofskom fakultetu. Znam milion ljudi kao ti,vi ste prvi koji nikad necete nista promeniti u drustvu, i kad se sav akademski fancy-talk izbaci, vi cete biti ti koji cete jedva cekati da sisate drzavnu sisu ocekujuci platu i posao u drzavnoj instituciji, ili neki research grant koji ce neko KO JE ZAISTA PROIZVEO TE PARE da vam da. I bicete srecni kad ga dobijete i napisete jedan akademski radic, i moci to da kazete svim vasim drugarima koji su isto u akademiji kako ste napisali radic i svi cete onda tako da se divite jedno drugom i vasoj pameti.

      Menjanje sveta knjigom uz knjigu, uz jeftino pivo, dzoint i Marksa. Kakvo bacanje talenta i potencijala za Srbiju sa vama takvima, ne znam u kom paralelnom svetu ti zivis. Smeta vam republikanska stranka u americi i globalno zagrevanje, i marks i engels, i sve te velike stvari, posto ste vi veliki umovi, jelte ALI VAM NE SMETA BORISLAV STEFANOVIC NA CELU SKUPSTINE, 700 000 ZAPOSLENIH U JAVNOJ ADMINISTRACIJI, ORBOVICI, DACICI i ostale buljubase, to je brate svakodnevnica to smara, ajde da mi mislimo kako cemo da promenimo svetske tokove para i finansijske centre, London i New York, globalna revolucija, to je nas nivo, ovo sto se desava u Srbiji, jeste sranje, ali takvi svakodnevni problemi ne mogu da zaintrigiraju tvoj razvijeni intelekt. Jebeni genije. ZAPITAJ SE KAKO TI POMAZES LJUDIMA OKO SEBE SVOJIM SIROKIM ZNANJEM I NACITANOSCU, osim sto zvucis elokventno dok ovako masturbiras…

      • UU, al si se nakurcio ti brate…Prvo, ja nisam ni u kakvoj akademiji, nisam tinejdzer jer imam 40 godina, ne pusim dzoint i ne raspravljam se sa ovako reaktivnim idiotima poput vas koji cete ‘resiti’ sve probleme drustva. Jos samo da ste i u LDP pa je stvar naravno resena – cip cap. Ne radim u drzavnoj instituciji, imam radni staz od svega godinu dana, a Marxa zaista citam. No, citam i Nozika, Hayeka, Misesa, Pareta i sva ta vasa sranja. Misljenja sam da treba upoznati protivnike. Drugosrbijanski elitizam je oznacitelj za politicko ekonomski trend koji su zacrtali Latinka Perovic i Marko Nikezic. On karakterise vise stvari: na ideoloskoj razini karakterise ga odvratnost koja se ispoljava prema obicnim ljudima, narodnjacima, seljacima i tako to. Kada u ovom idiotskom tekstu ‘autor’ opisuje sindikalne vodje i ostale, to je taj ton – tipican, izmedju ostalog, i za DS diskurs. To samo pokazuje na kojoj argumentativnoj razini autor operise. Drugo, ja zvucim elokventno i jesam ekokventam za vas koji se navodno bavite libertarijanskom ekonomijom tako sto ‘znate’ koji su to problemi koji ‘realno’ pogadjaju ‘obicne’ ljude. Znate koji su to problemi: vasi licni problemi jer ste nespremni da kazete obicnim ljudima koliko su glupi jer ne razumeju trziste – a to je tako lako!!! Elitizam? Iako se trudite, problem trzista vise osecaju sjebani, obicni ljudi nego vi. Obicni ljudi trpe anarhiju trzista, vi to sigurno ne trpite.
        I napisi svoje ime, usranko!

  5. Hvala bogu da sam procitao ovaj tekst. Vec sam poceo da mislim da samo ja ovako mislim ( doduse ja ne umem to ovako da formulisem ). Sada mi je mnogo lakse i mozda cu zaspati.

  6. Sve je super, samo osim Nebojse Stefanovica, tu su i Dacic i Vucic i Ceda i jos mnogi koji nikad nigde nisu radili. Radna knjizica im seta izmedju Skupstine i Vlade vec 20 godina.

  7. Tekst je tužan. Oni koji ne vrede treba da crknu? Oni koji su pravili pogrešne izbore treba da crknu? Ako je tako, onda ne spominji Stanijinu guzicu i ništa drugo što ‘pasivizuje’ ili uopšte sa strane utiče na ljudsko ponašanje, jer zaboga, ko je nezaposlenom kriv, sam treba da odgovara za svoj izbor što ga je Stanijina guzica zanimala… ima još ovde takvih nedoslednosti koje se maskiraju nadmenim i agresivnim rečnikom. Bojim se da će takvim merama da cena onih koji vrede (koji su to? hr menadžeri, konsultanti, preduzetnici, i tako dalje, sve vajni šampioni ljudske slobode) ostati ista ili porasti, ali da će cena onih koji ne zadovoljavaju te kriterijume, jer sram ih bilo to nije bio njihov izbor, ili nisu imali mogućnosti da prave takav izbor (da, i takvi postoje, i u Srbiji i u svetu, a Srbija je deo svetskog sistema), pasti dramatično. To nikako neće imati posledice koje se mogu nazvati dobrim.

    • Tipična socijalistička demagogija. Sasvim je prirodno da oni koji vrede više i zarađuju više. Oni koji vrede najmanje-najmanje će i da zarađuju. Ako se postupa u skladu sa socijalističkom uravnilovkom to će značiti da svi dobijaju nešto bez obzira koliko zapravo rade i vrede. To znači dalje da će oni najsposobniji ili da odu iz zemlje ili će da smanje svoju produktivnost (zašto bi radili više ako im zalaganje nije dovoljno vrednovano). Isti je slučaj i kad se oporezivanjem najboljih plaćaju mediokriteti i nedovoljno dobri. Posledica će biti stagnacija i regres ekonomije i društva koje napuštaju oni najbolji.

      Prema tome, dosta je bilo šuplje demagogije. Život nije bajka, sve je u njemu veoma ozbiljno.

      • Samo je tvoj komentar neozbiljan. Glavu u svoje dupe i to je to. A sve ostalo ce se srediti kada svi ponabijaju glave u vlastite guzice. To je dovoljno ozbiljna teza.

      • Tacno. Uravnilovka je bullshit. Najsposobniji neka budu najplaceniji.Fine! A sta cemo sa pohlepom i sa enormnim bogacenjem? Sta cemo sa onima koji pocnu sa jednom uspesnom firmom, pa osnuju jos 2-3-5, uspesno investiraju, obrcu razne finansijske insturmente, ulaze u razne oblike zamaljenog oligopola i nakon par godina zaradjuju 10.000x vise od prosecno placenog gradjanina? Nikako od njih ne uzimati da ne pobegnu slucajno u drugu zemlju!? Opravdati ih sa recima da zaposljavaju 500 ljudi!? Ah da, opravdatih time da tih 500 ljudi zaposlenih kod njih prehranjuje 1500. Super. Deca tih 500 imace jednake sanse da sutra budu megalomani jer ce se iskolovati. Aha..Primeri iz zapadnog sveta zadnjih deceniju-dve govore u prilog tome da ce im deca u velikoj vecini i pored skolovanja raditi za manje ili biti nezaposlena, a sasvim sigurno nece biti konkurencija gospodinu enromnom niti njegovim naslednicima. O buducnosti onih par jadnika koji dobiju charity od pomenutog biznismena ne vredi ni trositi reci..

        Život nije bajka, ali ne sme ni da bude poenta života u zgratnju enormnih količina para iz bolesne ambicije da se mora biti na vrhu jer to je ideal i samo tako drustvo napreduje…Ovo je ipak jos gori bullshit

        Jebiga libertarijancima cela logika puca onog trenutka kad dodjes do enromnih bogatuna i nasledjivanja jerbo ne ostani ni pola „istih šanse za sve“.

        Poenta nije u socijala vs drugosrbijanci niti u filozofi vs ekonomisti vec u ogranicavanju extremnog ukrupnjavanja kapitala kod jako malog broja jer smo u eri pohlepe propracenom tehnokratijom gde se taj kapital zapravo jako retko do nikako ne preliva kod drugih….I zato, zao mi je ali neophodna je drzava/ngo/neki drugi oblik drustvenog organizovanja, sta god, sto bi sprecilo da imamo ovaj slucaj koji je danas prisutan svuda (Da ima uticaja i na Srbiju i da ne trebaju nam ovakvi ma koliko njih zaposlili):

        I ne, ovaj cika nije bio sarkastican i show nije stand-up comedy.

        A da…glasacu za Radulovica kad ovih dana osnuje stranku jer verujem da nece da se bavi iskljucivo liberalizacijom vec i pravnom regulativom sa ciljem pravicne raspodele (ma sta to znacilo)….valjda se necu zajebati…

  8. Reblogged this on P R E V R A T and commented:
    Marks je ipak bio gospodin čovek, uljudan i školovan, i on bi kulturno razgovarao sa Radulovićem iako bi se njim složio oko malo čega. Za razliku od Marksa, predstavnici sindikata u Srbiji su polupismeni korumpirani divljaci koje je udba zavrbovala upravo zbog manjka pameti i čestitosti a zbog viška alavosti, te je sa njima bilo kakav smislen i učtiv razgovor nemoguć čega su i oni svesni, te i odbijaju da razgovaraju o bilo čemu što nije vezano za uzimanje novca iz budžeta.

  9. Najbitnije da se vratimo u dobra stara vremena kad radnik nije imao pravo da pisne a kamoli stavi parce hleba u usta, sve vratimo u ruke nekolicini vlastodrzaca, naravno pod parolom: ko je vama ostalima kriv kad niste „sposobni“; i onda mozemo i ovakve idiote poput Radulovica da nazovemo intelektualcima i reformatorima.

  10. Mislim da Marks ovo ne bi rekao, mada zavisno od njegovog dela sam Marks bio dao bar 4 različita/kontradiktorna odgovora… Ovo je samo bazirano na Komunističkom manifestu, on je bitan ali nije suština niti 10 deo marksovog učenja koje je samo heterogeno i pogrešno je koristiti se samo Kapitalom i manifestom ne uzimajući u obzir mnoge druge radove…
    ili ja pogrešno razumem Marksa nešto jeste, moguće je dati drugi odgovor od ovoga ako bi smo se koristili 18 brimer, prilog jevrejskom pitanju, ili ekonomsko-filozofski rukopisi u kojima ako se ne varam napušta hegelovo viđenje kapitala pa se približava rikardu i dr.

    …s druge strane možda ja nisam dobro razumeo Marksa 🙂 ali suština je da iako su najznačajnija manifest i kapital nisu jedina njegova dela

  11. Pogrešna meta, nažalost.

    Kako kad ljudi pišu o komuizmu, pa svako malo spominju Rusiju koja sa komunizmom nema nikakve veze. Apsolutno nikakve. Centar komunizma je tamo gde je ta ideolodija, poput i većine ideologija osnovana-London. Evo jedan lep argument u prilog ovome o čemu pišem: da li se sećate koliko je u istoriji ubijeno engleskih kraljeva/kraljica?

    Da se vratim tekstu. Nije višak u javnom sektoru problem po našu ekonomiju. Problem je naša elita koja i generiše višedecenijsku krizu, a to su profesori univerziteta čiji finalni proizvodi danas gotovo da nemaju upotrebnu vrednost, a oni za to primaju nekoliko hiljada evra mesečno-naravno iz budžeta. Drugi problem su penzioneri koji pored penzija i dalje rade u javnom sektoru ili naučnim ustanovama. Treći problem, možda i najveći jeste nekoliko mesečnih plata koje veliki broj finkcionera prima po raznim osnovama. Suma sumarum, ti ljudi u proseku primaju nekoliko hiljada evra mesečno, dok nesretni radnik u tom javnom sektoru radi za 30-40 hiljada dinara, i pri tom izdržava još najmanje dvoje nezaposlenih. Naravno, o nepotizmu niko i ne sme da govori, a ljudi imaju racionalan razlog da tu osetljivu temu izbegavaju.

    A da, umalo da zaboravim. Ekonomija nije Radulovićeva struka. On je elektroinženjer.

Odgovori

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s